O nezvaničnom i zvaničnom Sarajevu, o poeziji, intelektualcima, bogu i (ne)vjeri… Tako je govorio Marko Vešović
Kad su me ganjali zbog jeribasmi, Epigrami
Aušvic nije pao s neba. Ljudi su se na njega navikavali i postajali ravnodušni
Zna se da su djeca surova, ali mi ovo dođe suviše svirepo: Ivani su i Bog i otac svagda na raspolaganju, a Brankica prvog uopšte nema, a drugog ima samo ponekad
