Bernar Anri Levi, francuski filozof i filmadžija, poznat pod inicijalima BHL, dobio je sinoć tortu u lice na otvaranju Beogradskog festivala dokumentarnog filma. Tortu su bacili pripadnici SKOJ, savremeni baštinici komunističke omladinske organizacije iz prve polovine prošlog veka. Oni su BHL-a optužili da je „zagovornik imperijalističkih ubica" i poručili mu da im nije mesto u Beogradu. On im je, sa šlagom u kosi, odvratio rečima da napad dokazuje da se „Srbija nije toliko promenila koliko su se nadali njeni prijatelji" i da „demokratija nije pobedila u Beogradu". Do incidenta je došlo nakon projekcije BHL-ovih filmova o ratovima u Siriji i Iraku.

Ovo nije prva, pa čak ni peta torta koja je strefila BHL-a u facu – to mu se svako malo dešava i u Francuskoj. Ovog filozofa iz prebogate porodice mnoge kolege preziru zbog besramne samopromocije i kontroverznih, uglavnom neokonzervativnih političkih stavova. Šarmantan i rečit, uvek sa raskopčanom belom košuljom ispod koje se naziru preplanule grudi, on je već decenijama stalni gost u televizijskim emisijama, u novinama i na kulturnim događajima i autor brojnih dokumentaraca u kojima je bez obzira na temu on sam uvek glavni lik. Slava i prpošnost imaju svoju cenu, pa su u njegovom slučaju povremeni napadi tortom nešto što ide u rok službe.

Levi se proslavio osamdesetih godina prošlog veka serijom zanimljivih tekstova u kojima je pozivao filozofe i pisce da se spuste sa oblaka i direktno se angažuju u društvenom i političkom životu, te da po ugledu na Viktora Igoa preuzmu odgovornost koju poziv intelektualca nameće.I sam je bio veoma angažovan tokom rata u Bosni, zalažući se od početka za međunarodnu vojnu intervenciju protiv režima Slobodana Miloševića i ratnog rukovodstva bosanskih Srba. Njegov kredibilitet je bio prilično okrnjen kada je na videlo izašlo da je deo njegovog dokumentarca o Sarajevu, koji je navodno sniman na prvoj liniji fronta, u stvari fingiran. Ceo svet se smejao kada je neko od snimatelja objavio deo filma u kome se vidi kako BHL, umazan blatom, čuči u nekom rovu i obraća se gledaocima dramatičnim glasom, a onda se kadar proširi i vidimo da je „rov" u nekom parku po kome se ljudi i deca bezbrižno šetaju. Žestoko se zalagao i za američku intervenciju u Iraku, a danas je pobornik intervencije u Siriji. Već dugo nije napisao ni jedno značajno delo, i moglo bi se reći da se tokom godina od strasnog i originalnog filozofa pretvorio u karikaturu modela angažovanog intelektualca koga je u mladosti zagovarao..

SKOJ je skraćenica za Savez komunističke omladine Jugoslavije, organizacije koja je osnovana neposredno nakon Prvog svetskog rata, a već 1920. zabranjena od strane tadašnjih vlasti. Pripadnici SKOJ-a su se borili protiv režima kralja Aleksandra, rizikovali živote i često ih gubili – sedam generalnih sekretara bilo je likvidirano tokom Aleksandrove diktature. Kada je počeo Drugi svetski rat, bili su važan deo Narodnooslobodilačke borbe i mnogi istaknuti članovi, uključujući ratnog sekretara Ivu Lolu Ribara, su stradali boreći se protiv okupatora i domaćih izdajnika.

SKOJ je formalno prestao da postoj u maju 1948, kada je spajanjem sa nekoliko drugih levičarskih organizacija preimenovan u Savez socijalističke omladine Jugoslavije, koji se tokom godina od borbene revolucionarne organizacije pretvorio u deo Titove birokratske mašinerije, karikaturu onoga što je nekad bio.

Da je BHL-u tortu u lice sručio neki kolega filozof, recimo Slavoj Žižek, čovek bi mogao samo da se nasmeje. Da su nadobudni omladinci koji se danas predstavljaju kao SKOJ tortom napali nekog iz vlasti, recimo Aleksandra Vulina, ministra koji tvrdi da je levičar, a tera sirotinju na prinudni rad dok uživa u wellness centrima, zaslužili bi gromoglasan aplauz. Torta u lice Vulinu podrazumevala bi, međutim, spremnost da se dobiju batine od Vulinovog obezbeđenja, a neko bi možda zaradio i robiju – ko zna kako bi državni tužilac kvalifikovao to delo. Oni su, pak, krenuli linijom najmanjeg otpora i maksimalnog publiciteta – napali su čoveka koji je, ma kako neomiljen bio, ipak došao u Beograd kao pozvani gost. Učinili su to pred mnoštvom kamera, znajući da je najgore što može da im se desi kratak boravak u pritvoru i prekršajna kazna za remećenje javnog reda i mira.

Možda je BHL karikatura od filozofa, ali ovi omladinci su gori od karikature – oni su beda od skojevaca.

Autor: Dejan Anastastijević, VREME.com