Ali one ne služe samo za prijatno prekraćivanje dosade nego su isto tako i unosan posao, osobito za sveštenike i propovednike.


Ovima je bliska jedna druga vrsta ljudi koji inače žive u ludom, ali prijatnom praznoverju. Ako vide drevni kip ili kakvu sliku Polifema Hristofora, misle da su toga dana zaštićeni od smrti; ili ako je koji vojnik obavio propisanu molitvu pred Barbarinim kipom, misli da će se nepovređen vratiti iz boja; ili u određene dane prizivaju i Erazma kao sveca s voštanim darovima i određenim molitvama i nadaju se da će uskoro postati bogati. I kao što su izmislili drugog Hipolita, isto tako su u sv. Đorđu pronašli Herkula. Njegov konj je najpobožnije okićen kolajnama i zvočićima i samo što mu se ne mole; po više puta kupuju svečevu naklonost kakvim novim darićima; zakletva u njegov bronzani šlem ima važnost kraljevske zakletve.


A šta da kažemo o ljudima koji se najprijatnije obmanjuju nadom u oproštaj grehova; koji kao klepsidrom mere trajanje očišćenja u čistilištu za koje imaju matematički izračunatu tabelu po stolećima, godinama, mesecima, danima i časovima? Ili šta da kažem o onima koji se zanose nekim čarobnim znamenjima i molitvicama, koje je izmislila neka pobožna varalica, ili iz sujete, ili radi sticanja para? Nema stvari koju one ne obećavaju: bogatstvo, počasti, uživanje, sjajne gozbe, neprekidno zdravlje, dug život, svežu starost i, najzad, na nebu mesto najbliže Hristu. Ali ipak ne žele da ga zauzmu brže-bolje, već što docnije, tek kada ih protiv njihove volje budu napustile slasti ovoga života za koje se tako grčevito drže, onda neka dođu ta nebeska uživanja.


Tako, na primer, ako neki trgovac, ili vojnik, ili advokat baci od opljačkanih para bar dinar na tas, zamišlja da je time, u isti mah isušio lernsku močvaru svoga života i da je, kao po ugovoru, okajao sva krivokletstva, sve prljave strasti, sve pijanke, sve prepirke, sva ubistva, sve prevare, sve nepoštene postupke i izdajstva, i to ih okajao tako da se ponovo može vratiti na novi niz zločina.


Ima li čega luđeg ili, bolje rečeno, čega srećnijeg od onih ljudi koji se nadaju najvišoj sreći da će ući u carstvo nebesko ako svakog dana promrse onih poznatih sedam stihova iz svetih psalama? Na te čudotvorne stihove je, tobože, neki šaljivi đavo, koji je bio više naduven negoli bistar, obratio pažnju sv. Bernarda, ali je ovaj bio lukaviji od njega. Sve je to tako ludo da je skoro i mene sramota, ali ih ne odobrava i prihvata samo prost svet, nego čak i profesori teologije.


I, dalje, zar ne izlazi na isto što svaka pokrajina poštuje svog posebnog sveca, što ga svaki poštuje na svoj način, što im pripisuju razne vrste zaštite? Jedan pomaže kad koga bole zubi, drugi se nalazi ženama u porođajnim mukama; ovaj ti vraća ukradenu stvar, onaj spašava brodolomnika, onaj tamo bdi nad stadom, i tako redom, jer bi me daleko odvelo da sve nabrojim. Neki imaju moć nad mnogim stvarima u isti mah, osobito Majka božja, devica kojoj prost narod pripisuje skoro veći uticaj nego njenom sinu.


[41] A šta drugo ljudi traže od svetaca ako ne ono što spada u moj delokrug? Među tolikim zavetovanim darovima koje vidite kako ispunjavaju sve zidove i svod mnogih crkava, jeste li ikad ugledali jedan za ozdravljenje od ludosti ili da je ko postao za dlaku pametniji? Jedan je nepovređen isplivao iz vode, drugoga je probo neprijatelj, ali je još živ; jedan je strugnuo iz bitke dok su se drugi borili, ne samo srećno već i junački; ovaj je bio osuđen na vešala, ali je neki svetac, prijatelj lopova, naredio da mu se preseče omča, te se i dalje trudi da rasterećuje svoje bližnje koji su pretovareni bogatstvom; ovaj je pobegao obivši zatvor, onaj se izlečio od groznice na žalost lekara; jednome je otrov bio lek, a ne smrt, jer ga je dobro pročistio, i to nipošto na radost njegove žene koju je to stalo muka i para; drugome se prevrnula kola, ali je konje doterao kući nepovređene; trećega je zatrpala ruševina, ali se ipak spasao; četvrtoga je muž uhvatio na delu, ali se izvukao. Niko se još živi nije zahvalio za oslobođenje od Ludosti. Toliko je prijatna stvar živeti bez razuma da se ljudi više mole za oslobođenje od svega drugog samo ne od Ludosti. Ali zašto se navozim na to more praznoverja?


Sto jezika da imam, sto usta i glas od gvožđa, luđake bih vam svih vrsta uzalud htela da nabrojim jer nisam kadra da vam sve ludosti preletiim poimence!


I tako život svih hrišćana prosto vri od praznovernih ludosti, koje čak i sami sveštenici olako propuštaju i pothranjuju, jer znaju koliki prihod obično donose. Ako bi se podigao koji omraženi mudrac i počeo govoriti istinu: nećeš rđavo završiti ako budeš živeo pošteno; grehe ćeš okajati ako novčiću pridružiš mržnju prema rđavim delima, suze pokajnice i bdenje, molitve i post, i ako promeniš ceo način života; sveci će ti biti naklonjeni, ako budeš podražavao njihovu životu; ako bi, velim, neki mudrac izgovorio ovu ili koju sličnu istinu, zamislite iz kolike bi sreće iznenada istrgao ljudske duše i u kakvu bi ih zabunu uvalio!


Folly Steps_Down_from_the_Pulpit_marginal_drawing_by_Hans_Holbein_the_Younger


Ovom društvu pripadaju i oni koji još za života smisle s kakvom svečanošću žele biti sahranjeni: tako marljivo sračunavaju i poimence (propisuju koliko buktinja, koliko crnih odela, koliko pevača, koliko pogrebnih statista žele da imaju na sahrani, kao da bi svaki lično hteo da vidi taj prizor, i kao da se mrtvi stide ako leš nije veličanstveno sahranjen. Brinu se toliko kao da su proizvedeni za edile, pa treba da se postaraju za igre i javne gozbe.


[…]


[43] Ja vidim da je Priroda zaista usadila Samoljubivost kako u svakog čoveka tako i u sve narode, skoro i u svaki grad. Došlo je do toga da Britanci, na primer, prisvajaju lepotu, muzički dar i dobru trpezu; Škoti se hvale svojim plemstvom, srodstvom s kraljevskom lozom i misle da su oštroumni dijalektičari; Francuzi su ponosni na uglađeno držanje: Parižani potpuno prisvajaju hvalu za teološku nauku; Italijani zahtevaju prvenstvo u književnosti i govorništvu, i svi laskaju sebi da jedino oni na svetu nisu varvari; u toj vrsti srećne prostodušnosti prvo mesto drže Rimljani, koji još i danas s velikim uživanjem sanjaju o slavi negdašnjeg Rima; Mlečani se tope od miline zbog tobožnje plemenitosti svoga roda; Grci smatraju da su pronašli nauku i hvale se slavnim imenima starih heroja; Turci, i čitava hrpa ostalih pravih varvara, prisvajaju preimućstvo u veri i ismejavaju hrišćane kao praznoverne. Najsmešniji su Jevreji koji neprestano očekuju svoga Mesiju, ali se još i danas grčevito drže svoga Mojsija; Španci ne priznaju ratnu slavu nikom drugom do sebi; Nemci se ponose vitkim rastom i pronalaskom magije.


[…]


[54, dio] Ima li čega smešnijeg nego kad oni rade sve po određenim propisima? Greh je ako se pređe preko strogih matematičkih proračuna: koliko petlji ima sandala, kakve je boje remen, iz koliko je delova skrpljeno odelo, od kakva je materijala i koliko je širok pojas, kakva je oblika i kolika je kukuljica, koliko palaca treba da bude široka tonzura, koliko časova treba spavati. Ko ne uviđa koliko se ta jednoobraznost ne može složiti s tolikom raznovrsnošću telesnih i duhovnih osobina? I oni zbog svih tih gluposti gledaju s visine na druge ljude [...]


 

Iz djela Pohvala ludosti Erazma Roterdamskog (1466-1536), društvene i ideološke satire iznikle iz životnoga djela ovoga nizozemskog humaniste, protivnika netolerantnosti, neograničene moći srednjovjekovne crkve i skolastike, zagovornika povratka izvornoj evanđeoskoj poruci. Pohvala ludosti je „istinsko pjesničko svjedočanstvo čovječnosti u doba kada su najviše stradale prave ljudske vrijednosti i kada je zdravom razumu izgledalo da se sav svijet preobrazio u ludnicu, pa još jedino Ludost može da govori istinu“ (V. Korać). Na Erazma su se obrušili i Luther i papa; 1527. proglašen je neprijateljem Crkve, a prevoditelj njegovih Razgovora Louis Berquin spaljen je na lomači. Smatra se najsvjetlijom figurom epohe humanizma.


[Korišteno je izdanje djela od Plato Books, Beograd 2012.]


U serijalu 'Heretički' spisi svakog ponedjeljka donosimo vam tekstove različitih "krivovjernika", koji su u svoje vrijeme, kao i u današnje, izazivali ljude na mišljenje i provocirali gotove skupove ideja koji se nazivaju uvjerenjima. (10.11.2014.)