Marko Kraljević i Musa Kesedžija
U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i Musa Kesedžija je sačuvano istorijsko sećanje na vazalstvo Marka Kraljevića. U ovoj pesmi Marko otklanja probleme turskog cara. Naglašena je njegova nadmoćnost nad carem, nadmoćnost ka kojoj je težio i sam narod u vekovima ropstva.
Osnovna ideja pesme Marko Kraljević i Musa Kesedžija je da turski car i carevina zavise od Markove snage. Marko je carev sužanj, tri godine zaboravljen u tamnici, pocrneo kao kamen, avetinjskih noktiju i kose. U isto vreme on je predstavljen i kao nosilac narodne težnje za nadmoćnošću nad Turcima. Car je priteran u tesnac i prinuđen je da izvede Marka iz tamnice i zamoli ga za pomoć. Marko odmah prihvata carev poziv da izađe na megdan sa odmetnikom Musom Kesedžijom. Pošto ga je ubila memla, on se priprema veoma dugo i s mukom oporavlja.
Narodni pevač ističe razliku između snage Muse Kesedžije i Marka Kraljevića, ali istovremeno i razliku između njihovih klasnih interesa. Sam Musa Kesedžija naglašava suprotnost svog i Markovog porekla. Tako je Musa rođen na ploči studenoj, u prirodi, i otuda potiče njegova čudovišna snaga. Marko je rođen na meku dušeku, i zato je manje snažan, otporan, izdržljiv. Na toj osnovnoj suprotnosti između ogromne Musine i nedovoljne Markove snage narodni pevač izgrađuje čitavu pesmu. Musina snaga je toliko uvećana koliko je narodni pevač želeo da kroz Markov podvig naglasi nadmoćnost nad Turcima. Tako je Musa imao troja rebra i tri srca, polomio hiljade carevih vojnika i oborio Marka. Ipak Marko na kraju pokazuje izuzetnu spretnost, snagu, mudrost i pobeđuje Musu Kesedžiju uz pomoć svoje posestrime vile. On govori da mu je žao što je morao ubiti takvog junaka.
U narodnoj epskoj pesmi Marko Kraljević i Musa Kesedžija narodni pevač prikazuje kako hiljade Turaka, čitava turska carevina nisu mogli ono što je mogao sam Marko Kraljević. Marko Kraljević spasava turskog cara od odmetnika i buntovnika Muse Kesedžije koji ugrožava carstvo. A na kraju pesme ta njegova nadmoćnost je još snažnije izražena carevim strahom od mrtve Musine glave i Markovim podsmehom.
Preuzeto s