Naučnici su otkrili strukturu toliko veliku, da prema modernim kosmološkim teorijama uopšte ne bi trebalo ni da postoji.


Koristeći podatke Sloan digitalnog osmatrača neba, međunarodni tim istraživača otkrio je jato kvazara  - mladih aktivnih galaksija - koji obara sve rekorde, prostirući se duž 4 milijarde svetlosnih godina.


„Ovo otkriće je veliko iznenađenje, jer ruši kosmološki rekord kao najveća poznata struktura u univerzumu“, kaže vođa istraživanja Rodžer Klous, astronom sa Univerziteta Centralni Lankašir u Engleskoj.


Poređenja radi, naša galaksija, Mlečni put, zauzima prostor od svega sto hiljada svetlosnih godina, dok se superklaster galaksija kome pripada naša, prostire na samo sto miliona svetlosnih godina.


Džinovski kvazar zbunjuje naučnike


Astronomi znaju da kvazari mogu da formiraju ogromna jata, odnosno klastere, koji se prostiru na više od 700 miliona svetlosnih godina, objašnjava Klous. Ali epske dimenzije ove novootkrivene grupe od 73 kvazara, koja se nalazi na udaljenosti od 9 milijardi svetlosnih godina od nas, zbunila je naučnike.


Razlog za to je što trenutni astrofizički modeli pokazuju da najveća moguća dimenzija kosmičkih struktura ne bi trebalo da prelazi 1.2 milijarde svetlosnih godina.


„Zato ovo otkriće predstavlja izazov za naše sadašnje razumevanje i otvara novu misteriju, umesto da reši neku od postojećih“, kaže Klous


Gigantska struktura, jednostavno nazvana Velika grupa kvazara, takođe krši pravila opšte prihvaćenog kosmološkog principa koji kaže da univerzum izgleda poprilično uniformisano kada se posmatra u velikim razmerama.


„To bi moglo da znači da je naša matematička deskripcija univerzuma suviše pojednostavljena, što bi predstavljalo ozbiljnu poteškoću i značajno usložnjavanje teoretskog bavljenja svemirom“, kaže Klous.


Dekodiranje evolucije ranih galaksija


Velika grupa kvazara nije zanimljiva samo zbog potpuno neočekivanih dimenzija, već bi mogla da baci i potpuno novo svetlo na evolucija galaksija poput naše. Kvazari su jedni od najsvetlijih i energijom najbogatijih objekata još od kada je univerzum bio sasvim mlad. Oni predstavljaju ranu i kratku fazu u evoluciji većine galaksija.


Jedna teorija tvrdi da bi ovaj tip kolosalnih grupa kvazara mogao da bude preteča galaktičkih superklastera u modernom univerzumu – ali je tačna veza između te dve strukture i dalje nepoznata.


Ovo otkriće će biti podvrgnuto kompjuterskom modelovanju, ali je takođe potrebno i da se mapira detaljnije uz pomoć teleskopa, kaže Džerard Vilidžer, astronom sa Univerziteta Luisvil u Kentakiju, koji nije učestvovao u istraživanju.


„Struktura je veća nego što smo očekivali na osnovu onoga što znamo o formiranju univerzuma posle Velikog praska“, kaže Vilidžer. – „Vrlo je verovatno da postoji nekakav mehanizam koji širi kvazare do ovako velikih dimenzija i to za kratko vreme, što bi moglo da se poveže sa nekim stanjima iz ranog univerzuma.“


NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA