Biljana, zatvor, bilješke

Biljana Plavšić, beleže
Zapisi neki ubavi,
Počini grehe najteže
Zbog neprebolne ljubavi.
Biljana pamet izgubi,
Arkana nekog sakaše,
U želji da ga izljubi
Po leševima skakaše.
Biljana, babac veseli,
Arkanov baknež dobila,
Pa svud po svetu raseli
Ono što nije pobila.
Biljana zbog tog bakneža,
Za ljubav deli-momčine,
Počini zverstva najteža,
Sabrane ratne zločine.
Biljana, doktor nauka,
Venčano ruho biraše,
Orkestar ljudskih jauka,
Sneva, na svadbi sviraše.
Biljana pesme svadbarske
Poručuje iz Manjače,
Iz Trnopolja, Omarske…
Keraterm peva najjače…
Biljana sneva pusti san,
Noći sve vruće, vrelije…
Kad puče zora, svane dan,
Netragom nesta delije.
Biljani lepi varvarin
Ostavi misli snevaljke,
Pa odlete ko Gagarin
Da juri sojke pevaljke.
Biljana osta zbunjena,
Polegle broji svatove,
Telima zemlja punjena,
Humus za nove ratove.
Biljana traži pravni lek
Za bol što ljubav ne traje,
Sud neki traži, makar prek,
Da slatke grehe okaje.
Biljana greh ne pobija:
Volela jesam baksuza.
Nek mi je kazna robija,
Što kraća, s malo luksuza!
Biljana beše kažnjena
Komforom švedske ćelije,
Leči se duša ranjena
Neverstvom Arkan-delije.
Biljana u tom komforu
Skraćenu kaznu odleža,
Šest godina u zatvoru
Zbog onog jednog bakneža.
Biljanu, momu duševnu,
Zbog primernoga vladanja,
Šalju u zemlju ruševnu
Ljubavnog njenog stradanja.
Biljana, da blagodara
Onome ko je zatvori,
Ćeliju dok joj otvara,
Zauzvrat dušu otvori.
Biljana sebi pozvala
Ugledne švedske novine:
Kajanje beše podvala,
Reče im, zbog trgovine.
Biljana Plavšić, beleže
Stihovi ovi ubavi,
Poziva sve da odleže
U ime večne ljubavi.
Biljana duši našla lek:
Po Bosni bar sto hiljada
Leglo pa leži zauvek,
Da ne digne se nikada.

* * *


Životinjsko ludilo

Prasac krmka psuje :“Svinjo!“,
Konj magarca: „Životinjo!“,
Od žirafa do ameba
Pas bi svakom majku jeba.
Tele kravu kozom zove,
Vol sve drži za volove,
Kokoš pljuje pjetla druga,
Štakoru se pacov ruga.
Pametuju lude krave,
Sovama se tukci prave,
Zavitlava jarac ovan:
„Vidi rogatoga govna!“
Vuk lisici spušta sočno:
„Đubre jedno krvoločno!“
Ugor ciplu pismo sprema:
„U usta te jebem nijema!“
Žaba gadi pelikana:
„Stoko jedna napuvana!“
Kameleon kupusaru
Prebrojava svaku šaru.
Gusjenicu golać gost:
„Nemaš kičmu, nemaš kosti!“
Nilskog konja vepar časti:
„Pogledaj se, vrećo masti!“
Gavran svraki manu naša:
„Crna si ka zdrug ustaša!“
Trlja napala škarpinu:
„Mrš u Moskvu materinu!“
Kraj bifteka mulam visi:
„Poludjelo meso ti si!“
Biftek na to tek primijeti:
„Ti si siša sa pameti!“
Život teče Našom Lijepom,
Svak svakoga mlati repom,
Svak svakome lupa pljuske,
Maglu pušta, hvata guske.
Za izdaju i za nerad
Živad krivi srodnu perad,
Sva se stoka čudom čudi:
„Nije valjda da smo ljudi!“

* * *


FEDERICO GARCÍA LORA

PIVA KLAPA ISPOD 220 VOLTA

U Lori je svaki Srbin
Bija čovik na svon mistu:
Travu bi nan šiša zubin,
A jezikon meja pistu.

Pisma zakon je u Lori,
A ne zločin i šikana,
Iz ćelija svih se ori:
“Evo Jure i Bobana!”

Piva Stevo, Đorđe piva,
Samo jadan Risto ječi,
Glavu o zid sâm razbiva:
“Kako ono idu reči?”

Svi smo Risti pomoć tili
Da iz njega krenu riči,
A on, bidan, samo cvili,
Kukumače, stenje, ciči.

Risto urla, dan već proša,
Postalo nan svima mučno,
Na ideju tad san doša:
“Ovo neće ići ručno!”

Spojili smo dvi-tri žice,
Risto cili iskri, vrca,
U glavi mu nesta tmice,
Piva Risto iz sveg srca.

Piva Risto, ne moš ubrat
Je l’ tranzistor il čeljade,
Jezik usta nikad utrat –
Cilu pismu Risto znade.

Koliko mu grlo pušta,
Koliko ga struja prži,
Risto piva – ajme gušta! –
Miladin mu tercu drži.

Piva Risto, sve se ori,
Od tenora tri je jači –
“Stani, Risto, daj odmori,
Da ne čuju promatrači!”

Ali Risto piva dalje,
Na Klis ga se lipo čuje,
Bojnik Mate befel šalje:
“Ištekajte ga iz struje!”

I bez struje Risto piva,
Radi ka na baterije –
Ne znaš da l’ mu cvikat criva
Il’ mu cvikat arterije.

Za na živce ne ispalit –
Jeba tebe, Risto, patak! –
Vodon san ga mora zalit
I izazvat spoj mu kratak!