Kventin Etkinson, stručnjak za evolutivnu psihologiju sa Novog Zelanda, je koristeći metodu istraživanja populacione genetike proučavao razmenu priča između različitih grupa naroda i zaključio da se genetski materijal mnogo lakše razmenjuje nego kulturno nasleđe.


Nekada davno, u četrnaestom veku, neko je ispričao bajku o dve devojke – jednoj koja je bila dobra i kasnije nagrađena zbog svojih vrlina, i drugoj koja je bila zla i potom kažnjena zbog pohlepe i sebičnosti. Na evropskom kontinentu ova priča se vekovima prenosila sa kolena na koleno i menjala, stvarajući dugu liniju varijacija na temu koje prepoznajemo u pričama braće Grim, pa čak i u Šekspirovom „Mletačkom Trgovcu“.


Koristeći metodu proučavanja genetskih varijacija u populaciji, Etkinson je istražio razlike u priči o dve devojke i zaključio da se među različitim etnolingvističkim grupama u Evropi kulturno nasleđe mnogo teže razmenjuje nego genetski materijal.


Sa genetske strane, razlike među evropskim narodima su manje od jedan odsto, dok prosečne varijacije na temu priče o dve devojke iznose oko devet odsto.


Proučavajući dve etnolingvističke grupe u Nemačkoj i Francuskoj koje žive na udaljenosti od samo deset kilometara Etkinson je zapazio veće razlike u priči o dve devojke nego između dve nemačke etnolinvističke grupe koje žive na udaljenosti od sto kilometara.


Ove razlike se smatraju rezultatom mehanizma „kulturnog preživljavanja“, kojim se otežava ulaz novih ideja u neku zajednicu i na taj način održava njihov kulturni identitet. Na primer, kada imigranti dođu u novu zemlju teško će se odreći kulture koju nose iz zemlje porekla, ali ih to neće sprečiti da stvore potomstvo sa  stanovnicima nove zemlje.


„Ljudi čine mnogo interesantnih stvari, a najinteresantnije od njih nisu kodirane u našem DNK“, poručuje Etkinson, koji planira da proširi svoje istraživanje na proučavanje raznih drugih folklornih razlika među evropskim narodima.


| NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA