U ovo vreme Evropom besni talas nacionalizma. Englezi hoće da napuste EU. To je mukotrpno jer ne znaju kako, niti ih interesuje šta ih očekuje. Hoće da zadrže privilegije ali bez obaveza.

U Francuskoj Front Nacional u nacionalnom interesu traži spas u napuštanju Evropske unije. U Poljskoj vlada stranka Prawo i Sprawiedliwošć (pravo i pravednost) ali mere koje su dosad preduzeli nisu pravne ni pravedne. U Mađarskoj Fidesz (Mađarski građanski savez) pokazuje mišiće i podseća na dane Velike Mađarske.

Lako bi bilo istupiti iz EU da nije ekonomske i trgovačke povezanosti bez carine i finansijske pomoći ekonomski slabije razvijenim zemljama, Poljskoj 14 a Mađarskoj šest milijardi evra godišnje. U Nemačkoj nacionalističke stranke dosad nisu imale uspeha na izborima, osim nove Alternative za Nemačku (AfD) zbog velikog broja migranata poslednjih godina i bojazni da se ne preplavi muslimanima.

Još su sveža sećanja i iskustva iz Drugog svetskog rata kada je Nemačka bila u ruševinama. Nacionalizam i centralizam su iz raznih motiva zemlju uveli u rat protiv suseda. Zahvaljujući EU duže od sedamdeset godina vlada mir.

U Srbiji je 1986. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) izradila SANU-Memorandum koji se može interpretirati kao pragmatičan dizajn za Veliku Srbiju.

Godine 1989, za vreme Miloševića, Vojvodina i Kosovo su stavljeni pod vlast centralne uprave i pokrajinske vlade zamenili Miloševićevim lojalnim partijskim funkcionerima. Miloševiću su za vođenje rata bili potrebni resursi Vojvodine. Od tada je Vojvodina počela da propada ekonomski.

Milošević se oslanjao na podršku Srpske pravoslavne crkve.

Šta podstiče ljude da se nacionalno podignu iznad ljudi drugih nacionalnosti? Da li postoji čista nacija kao na primer Nemci ili Srbi?

Prema istraživanju očeve linije Nemaca, švajcarski istraživači Instituta IGENEa su ustanovili da su 45 procenata njihovih muških predaka keltskog i germanskog, 34 procenata istočnoevropskog (Sloveni, Skiti), 10 procenata jevrejskog a 5 feničanskog i 6 vikinškog porekla. A 50 procenata Nemaca po majčinoj liniji su germanskog porekla.

Istraživači objašnjavaju ovu otac-majka razliku kraćim životom predaka sa očeve strane, na primer usled rata, zbog čega se germansko poreklo u nekadašnjoj Germaniji mnogo smanjilo. „Mi smo deca rata pa ne znamo ko nam je tata!“

Možda ovo nije sasvim tačno, ali važan je zaključak da je današnji prosečni Srbin genetska mešavina svih bitnih naroda koji su živeli na vertikali Balkana milenijumima u prošlosti, onih što su živeli mnogo pre Slovena, pa i posle Slovena. U njima su Iliri, Kelti, Feničani, Heleni, Gepidi i drugi antički narodi. Ima i neočekivanih gena.

Po istraživanju Instituta IGENEa Srbi u Srbiji potiču od ovih pranaroda: 30% Slovena, 21% Ilira, 18% Germana, 14% Kelta, 9% Feničana, 6% Helena i 2% Vikinga.

Poreklo ovih germanskih gena je verovatno i u velikoj rudarskoj kolonizaciji srednjovekovne Srbije. Prvi Nemci su naselili Srbiju 1150. godine. Osnovali su staništa pored rudnika. Sa sobom su doneli nove tehnike pronalaženja i prerade ruda plemenitih metala, pre svega srebra, bakra i olova.

To su bili iskusni rudari sa Karpata (Erdelja i Spiša), koji su u šumama kopali okna, precizno ih premeravali i prilagodili vremenskim uslovima. Centar nemačkih rudarskih naselja u Srbiji Novo Brdo (Neuberge) bilo je jedno od najjačih i najbogatijih utvrđenja. Uspešno su se odbranili od turskih opsada.


Prema istraživanju očeve linije Nemaca, švajcarski istraživači Instituta IGENEa su ustanovili da su 45 procenata njihovih muških predaka keltskog i germanskog, 34 procenata istočnoevropskog (Sloveni, Skiti), 10 procenata jevrejskog a 5 feničanskog i 6 vikinškog porekla. A 50 procenata Nemaca po majčinoj liniji su germanskog porekla. Po istraživanju Instituta IGENEa Srbi u Srbiji potiču od ovih pranaroda: 30% Slovena, 21% Ilira, 18% Germana, 14% Kelta, 9% Feničana, 6% Helena i 2% Vikinga.


Nemci su ostali i pomešali se sa Srbima, ali se po imenima Fišer, Tuđman, Utman još uvek razaznaje poreklo. Mnogi izrazi u rudarstvu potiču iz tog vremena i opstali su u srpskom jeziku.

Krivično pravo bilo je uređeno prema starim zakonima, utvrđenim zakonikom „Saksonsko ogledalo“ (Sachsenspiegel) iz kojih su preuzeli tehničke izraze: Nadzornik topionice se nazivao „hitman“ (Hütmann), rudnik – ceh (Zeche), drvena građa – cimerung (Zimmerung), poprečne grede – kverung (Querung), drveni stubovi – štempla (Stempel), kolica – karan (Karren), i drugi nazivi.

Telesna garda srpskog kneza Lazara bila je nemačka jer je imao više poverenja u tuđu gardu nego u svoju. Postoji politički mit čiji je samo istorijski datum dokazan. Naime, nemački kapetan telesne garde Cara Lazara, Palman, u predvečerje 28. juna 1389. na dan Kosovske bitke, Lazarevom zetu Vuku Brankoviću je rekao: „Pre dva puta sto godina delili smo početak, sreću i moć. Ali, kao što vidite, spremni smo da sa vama delimo i kraj“. Iz istorije znamo da je Car Lazar poražen od turske vojske pod vođstvom Sultana Murata. Obojica vojskovođa su poginuli.

Mešanje naroda se može takođe pratiti i dokazati u istoriji kod seobe naroda. Kada je deo naroda potisnut, ostao je deo koji je asimiliran od osvajača. Već su nam Rimljani pokazali put ka prosperitetu jedne zemlje.

U periodu rimske vladavine život pored Dunava je bio u procvatu. Taj razvoj su pre svega omogućili mir, pravna sigurnost, jednaka administracija i jednaki monetarni sistem, bez pritiska centralizma. Ta četiri elementa sam hteo da naglasim, kao preduslov za razvoj visokog životnog standarda više od četiri veka. Tragovi rimskog prava su našli put do naših današnjih zakona. Pomenuta četiri elementa važe i danas. Osim genetskih tragova, iz rimskog doba su i ovi pravni.

Vojvodina je ranije sa svojim raznim narodnim manjinama i slobodnim razvojem i samoopredeljenjem, služila kao primer za ujedinjenje Evrope. Po današnjoj centralističkoj vladi u Srbiji „su svi Srbi jedno, bez obzira na svoju kulturu, ekonomiju i političku istoriju i moraju se učlaniti u srbijansku državu i biti pod kontrolom srbijanske većine u Skupštini“ (prof. dr Dragan Veselinov).

Centralni savet Srba Nemačke tvrdi da ima 700.000 etničkih Srba u Nemačkoj, mnogi će primiti nemačko državljanstvo i možda ovde ostati zauvek. Nedavno je ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo da su Srbi drugi narod po broju stranaca koji su dobili nemačko državljanstvo od 2002. do 2009. godine. To znači da je, uprkos svemu što se događalo, Nemačka za Srbe prvo utočište i obećana zemlja.

Kada to sve znamo, nacionalno nadmetanje i međusobna mržnja iz nacionalnih razloga jesu apsurdni i besmisleni.

Autor je inženjer iz Nemačke

Izvor: Danas.rs