Moje pričanje stvarno nema za cilj da ih nekome objasnim (jer šta se drugog tiču moje ideje i šta se mojih ideja tiče neko drugi), nego da se one u više navrata objasne meni. Svaki put dok ih saopštavam ja otkrijem po jedno novo njihovo značenje, poneku do sada potencijalnu mogućnost koja tek u kontraverzi dolazi do svoje pune realizacije. U tome smislu meni su potrebni razgovori sa B. B. i V. R.


Ideja je kao rudnik. Jednim kopom ne može biti iskorišćena. Potrebno je uvek iznova vraćati se na nju, uvek je iznova prepričavati.


( ) je skot. ( ) je međutim na svoj način dobar skot. Neka ide do sto đavola: on ima smisla za ono što se zove „društvena nezgoda“.


| Sreda, 9. januar 1957.

Odlomci iz dnevnika Borislava Pekića

Izvor: borislavpekic.com |