„U petak me je posle službe u džamiji u Bostonu sačekala grupa ljudi, koja je vikala: ‚Idi u džamiju svoga oca. Ti si izdajica!‘ Kao otvoreni kritičar Redžepa Tajipa Erdogana, to sam mogao da očekujem“, istakao je na početku Kanter i dodao:

„To nije usamljeni incident. Dogodio se oko dve nedelje pošto su se turski ministri susreli sa članovima turske zajednice u Njujorku, gde su razgovarali o tome kako da ukinu događaje koje organizujem i da me jure po SAD. Ministri su ih podržali da nastave to da rade. Jedan od učesnika tog sastanka spomenuo je džamiju u Bostonu, u koju petkom inače odlazim, posle čega je dobio pohvalu ministra finansija Berata Albajraka, koji je Erdoganov zet. Takoda nije bilo iznenađenje kada su se Erdoganove pristalice okupile ispred džamije da me uznemiravaju“.

Ipak, konstantan pritisak konzulata širom SAD, ali i Vlade u Turskoj, nije ga naterao da ustukne i povuče se.

„Kako oni povećavaju pritisak, ja sve glasnije govorim. Neću prestati, gube vreme. Kako bih i mogao? Desetine hiljada ljudi , uključujući učitelje, lekare, članove sudstva, vojske, policije, novinari i aktivisti, leže u zatvoru samo zato što nisu Erdoganove pristalice. Stotine beba odrasta u malim zatvorskim ćelijama pored njihovih majki. Demokratija je danas na aparatima, ako nije i mrtva, i svako ko otvoreno govori suočava se sa zatvorom“.

Zbog svega navedenog, 27-godišnjak je srećan zbog prilike da bude u SAD.

„Ova zemlja mi je toliko mnogo dala od kada sam u nju stigao iz Turske kao tinejdžer i osećam obavezu da joj se odužim. Proveo sam leto držeći kampove za decu. Organizovao sam 50 kampova u 30 država. U El Pasu u Teksasu smo održali kamp nedugo posle masovne pucnjave, u kojoj je život izgubilo 22 ljudi. Moj cilj je bio da pomognem El Pasu i da budem sa tamošnjim stanovnicima u teško vreme. Na taj način smo trijumfovali nad zlom“.

Košarka je za njega „izlaz“ i način da skrene misli. Ali čim ode sa terena, Kanter razmišlja o tome na koji način može da pomogne nevinim ljudima u Turskoj.

„Profesionalni sportisti imaju izuzetnu mogućnost da budu izvor inspiracije mlađim generacijama, da budu primer i dokažu da je sve moguće dok se borite za ono u šta verujete. Želim da koristim svoju popularnost kako bih promovisao poštovanje prema ljudskim pravima, demokratiji i ličnim slobodama. To je za mene važnije nego košarka. Biti šampion desetina hiljada ljudi iz moje domovine, koje niko ne čuje, nosi rizik koji uključuje pretnje smrću i hapšenja“.

Turska je ranije ove godine raspisala crvenu poternicu Interpola i okarakterisala ga kao „teroristu“.

„Takla me je ogromna podrška, koju sam primio od navijača i javnih ličnosti. To me motiviše da nastavim. Bio bih u zatvoru da sam sada u Turskoj. Mnogo me košta to što sam odvojen od svoje porodice i priijatelja, ali sve ima svoju cenu. Želim da se zahvalim svima, uključujući političare, vladine zvaničnike, novinare, aktiviste i sve druge ljude, koji su me podržavali i bili uz mene u ovom teškom periodu. To mi daje posebnu snagu i na terenu. Godinama dobijam pretnje smrću, ali to je cena koju sam spreman da platim da bih se borio za ono u šta verujem. Vredno je toga“, zaključio je Kanter.

Članak prenosimo s portala sportklub.rs