Nije ni malo preterano reći da je upravo ovaj sloj pripremio duhovne osnove promena političkog sistema pod čitavim ovim podnebljem. U šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama književnost je u ovom regionu cvetala, ali zajedno sa njom i mnoge druge umetnosti. Socijalizam je propao, ali dela su ostala, dok su nade uvenule.


Inteligencija se ispočetka zalagala za socijalizam s ljudskim licem, pa se ispostavilo da je to nemoguće, zatim je insistirala na kapitalizmu s ljudskim licem, međutim, uvideće (jednog dana) da je i to, nažalost, nemoguće. Ovo potonje otrežnjenje biće mnogo dramatičnije od raskida sa socijalizmom, budući da treba računati s onom strašnom spoznajom, da trećeg puta nema. Ova spoznaja će na neki način da parališe inteligenciju koja je i inače dospela u vrlo klimav položaj, s obzirom na to da je izopštena unutar sistema. Nju sad razara upravo onaj sistem za koji se ona tako zdušno zalagala.


Plišane revolucije su se odrekle svojih očeva, tranzicija je demantovala one koji su je prosanjali. Na pomolu je izgradnja takvog sveta u kojem tradicionalna inteligencija neće biti potrebna – biće korisni samo stručnjaci. Nova politička elita je, naime, naučila štošta iz prošlosti, ona je skoro od samog početka marginalizovala inteligenciju i, zajedno sa njom, i kulturu. Nije na odmet podsetiti da su u trenutku eksplozivne ekspanzije strvinarskog kapitalizma političari novog sistema odmah uzeli na nišan autoritet nezavisne inteligencije. Intelektualci su markirani kao izdajnici, kao nepouzdani, nepredvidivi, anacionalni elementi. To je karakteristično za sve „nove demokratije”.


bodies i489r281


Ova netrpeljivost prema inteligenciji pojavila se već na samom početku tranzicionih procesa, i bila je i te kako primetna i u javnom životu vojvođanske mađarske manjinske zajednice. Sa javne scene je istisnuta tradicionalna, na univerzalnim kulturnim vrednostima obrazovana humana inteligencija, i njeno mesto su zauzeli politički analitičari, navijači ove ili one stranke, tehničari prava, marketinški stručnjaci, manje ili više inventivni propagandisti – zahvaljujući ovim potonjima potrebne su još i ikebane, i tako je nastao lepoduh naše epohe: ikebana-inteligencija kapitalizma.


Autor: Laslo Vegel | Razdoblje dobrovoljnog sluganstva, Autonomija.info