Većina se, pak, nečemu nada. Ako poneke od njih upitam, čemu se nadaju, samo sležu ramenima i kazuju jedno te isto: lepšoj budućnosti. Svi ti ljudi doslovce ponavljaju ono što političari drobe u izbornim kampanjama. Iz toga se može s velikim stepenom preciznosti zaključiti da ljudi nemaju skoro nikakvu, makar i obrisima određenu viziju. Ovo društvo ne zna šta hoće, ali to hoće odmah. Onaj kome je ova situacija jasna, povremeno diže svoj glas i svojim krikom zapara ledenu tišinu.


| Više crtica iz teksta Tišina i krik ovoga autora možete pročitati na autonomija.info.