Neimaština ne vodi ničemu dobrom
Nije najveća tragedija današnjice ako se čovek ozbiljno razboli, nije čak ni strah pred eventualnim nestankom, najveća tragedija je nemogućnost da se adekvatno leči i da ima ljudski tretman. To je ono što ubije čoveka, osećaj nemoći i beznačajnosti…
Posebno ako je taj neko bez novca, ili nema poznanstva u bolnici, osećaće se kao najgori bednik na kugli zemaljskoj.
Koliko samo znam žena kojima se rutinski pregledi odlažu iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, pritom su anonimne, ne umeju da se laktaju i pokorno slušaju sve što im se kaže ubeđene da imaju podjednak tretman kao i drugi.
I stalno ista priča, prvo kažu da je sve dobro, nakon toga ide – malo se nešto zakomplikovalo ali biće sigurno sve u redu, i na kraju – mi stvarno nismo mogli da predvidimo, šta da se radi, nadajmo se najboljem…
Koliko sam samo takvih priča čuo, koliko sam puta bio svedok u slučajevima gde se zbog totalne nebrige stvari preko noći zakomplikuju.
Nemaština je najgora moguća bolest jer ona lišava čoveka elementarnih stvari potrebnih za život. Otuda takav strah, ne zbog nestanka već zbog procesa mrcvarenja i neprestanog ponižavanja koje traje u nedogled…
Mi smo odavno izgubili socijalnu (narodnu) državu, privatni zdravstveni sektor će biti sve jači (opremljeniji) i lečenje će bukvalno, ali bukvalno, biti privilegija imućnih. Koliko samo mojih poznanika nema zdravstvenu knjižicu, koliko njih godinama nije išlo na preglede, nije to samo njihova nebriga već sve veće razilaženje osnovnih institucija od “običnih” ljudi.
Apsolutno jedina moguća alternative svemu tome je prevencija, vođenje zdravog života, telesni aktivizam, poznavanje prirodne medicine i proučavanje, na vreme, zdrave hrane a ne na kraju kada je čovek na izdisaju i kada više ne zna šta će sa sobom od bolova…
Mogu da se pohvalim da me nikada glava nije zabolela u životu, da nikada nisam pio lekove za smirenje, niti probao alkohol, kafu ili cigarete iako sam zbog toga bio ismejan bezbroj puta. Boemija, primitivno podsmevanje i ostale gluposti nisu izgovor za nezdrav život jer sve to, pre ili kasnije, dolazi na naplatu.
Ne radi se o tome koliko će neko da živi već da te godine koje proživi provede intenzivno i zdravo jer nije isto kada non-stop pratiš satnicu koji lek treba da popiješ, i kada si rasterećen svih tih briga i osećaš se lagano i dobro.
Čovek od malena treba da nauči šta je najbolje za njegov organizam i da se na sav glas bori protiv svih otrova koji mu se nude u ime trendova, reklama, običaja ili ne znam čega… A ne da svoje telo pretvori u skladište svega i svačega jer, ponavljam, sve to stiže na naplatu.
A onda dolaze lekari, hemija, slabljene imuniteta a to retko kada izađe na dobro.
| Autor: Stefan Simić
