Pećinski crteži su nastali pod utjecajem droge
Istraživači veruju da su pećinski ljudi koristili halucinogene biljke tokom svojih rituala, a slike koje su „videli“ pod dejstvom opijata pretočene su u pećinsku umetnost...
Pećinski crteži praistorijskog čoveka mogli bi biti reprezentacija halucinacija, jer su prema novim istraživanjima, nastajali dok su drevni umetnici bili na drogama.
Istraživači u Tokiju uporedili su praistorijske crteže sa onima koji nastaju u modernim testovima pacijenata pod dejstvom narkotika i ustanovili su veliku sličnost. Biljke koje su pećinski ljudi verovatno jeli tokom spiritualnih obreda, možda su sadržale halucinogene supstance, koje su uzrokovale izmene u stanju svesti i percepciji.
Istraživači iz Tokija tvrde da su pećinski crteži, kakvi se viđaju na lokalitetima širom sveta, nastali upravo zbog toga što su umetnici bili pod uticajem droge.
Autori studije Tom Fres, Aleksandar Vudvord i Takaši Ikegami, takođe tvrde da su drevni slikari aktivno iskorišćavali efekat ovih droga kako bi dali viši smisao svojim vizijama i svetu oko sebe.
Šabloni svesti
U studiji objavljenoj u časopisu Adaptive Behavior objašnjeno je da je ljudski mozak u stanju izmenjene svesti sklon da vidi određene geometrijske oblike. Pećinske slike sa svih kontinenata, stare i do 40.000 godina, pokazuju slične šablone bez obzira gde su nastale. Naučnicima je posebno bilo zanimljivo to što te šare veoma liče na one koje ljudi danas crtaju u testovima koje rade u izmenjenom stanju svesti. Na osnovu toga su zaključili da je pećinska umetnost bila inspirisana ritualima i hemijskim promenama u mozgu.
„Zastupljenost određenih geometrijskih šablona u simboličkoj materijalnoj kulturi mnogih praistorijskih zajednica, počevši od onih najranijih, preko nekih indijanskih kultura, pa sve do danas, može se objasniti karakterističnih sadržajem biološki uzrokovanog halucinogenog iskustva“, stoji u radu.
Slike sopstvenog mozga
Tokom studije Fres i njegove kolege analizirali su prethodna istraživanja koja su se bavila upotrebom droge kod indijanskih kultura. Ta otkrića sugerišu da za vreme halucinacija mozak vidi „neurološke šablone“, koji izgledaju kao struktura ljudskog mozga – fenomen poznat kao Tjuringova nestabilnost.
„Kada se ovi vizuelni paterni uočavaju tokom stanja izmenjene svesti, direktno bivaju doživljeni kao ispunjeni višim smislom“, objašnjava se u studiji. „Drugim rečima, šabloni su percipirani kao izuzetno smisleni, pa zato bivaju predstavljeni kao značajni motivi i važan deo rituala.“
Ipak, istraživači ne znaju zašto su određeni motivi shvaćeni kao važniji od drugih, te su se ponavljali na crtežima sa svih krajeva sveta.
„Imalo bi smisla detaljnije istražiti da li su biološki mehanizmi koji stoje u pozadini ovih vizuelnih fenomena, podložni analizi u kontekstu Tjuringove nestabilnosti. Očito, neurofenomenologija nije dovoljno napredovala da bi objasnila sadržaj tih iskustava, ali ipak uspeva da objasni zašto ona nose toliko intenzivan osećaj važnosti.“
Izvor: National Geographic Srbija/The Inquisitr