Porijeklo inteligencije i mentalnih bolesti
Kako je, tokom evolucije, došlo do razvoja inteligencije i pojave kompleksnog ponašanja? Kada i kako su živa bića stekla sposobnost da uče složene veštine, analiziraju različite situacije i razvila fleksibilnost u razmišljanju? Koji su uzroci doveli do toga da postenemo kreativni i maštoviti? Profesor Set Grant i njegov tim sa Univerziteta u Edinburgu, zajedno sa kolegama sa Kembridža, došao je do odgovora na ta, ali i druga pitanja koja su s tim u vezi.
Naučnici su konačno otkrili kako su ljudi, ali i drugi sisari, evoluirali do inteligentnih bića. Dve studije, objavljene u časopisu Nature Neuroscience, otkrivaju u kom su se trenutku u prošlosti razvili geni koji su nam omogućili da mislimo i shvatamo. Drugo, ali i ne manje bitno otkriće, tiče se porekla mentalnih bolesti. Autori istraživanja ukazali su na direktnu vezu između evolucije u ponašanju i pojave mentalnih poremećaja. Naime, prisustvo gena koji su unapredili naš intelektualni kapacitet, “krivo” je i za nastanak brojnih psihijatrijskih bolesti.
Pre oko 500 miliona godina, prostim beskičmenjacima koji su živeli u moru dogodila se “genetička nesreća”. Slučajno je došlo do stvaranja dodatnih kopija već postojećih gena koji određuju razvoj mozga. Pojava inteligencije posledica je uvećavanja broja moždanih gena naših evolucijskih predaka. Od tih, “nepotrebnih” gena imali su koristi njihovi potomci i to je dovelo do razvoja složenog mozga mnogih kičmenjaka koje karakteriše veoma sofisticirano ponašanje – uključujući i ljude.
Visoka inteligencija ima svoju cenu – dovela je do nastanka raznih psihijatrijskih bolesti koje nisu zabeležene kod primitivnih životinjskih vrsta. Istraživači su pročavali mentalne sposobnosti miševa i ljudi, koristeći komparativne zadatke kao što je identifikovanje objekata na komjuterima sa ekranom osetljivim na dodir. Rezultati tih bihejvioralnih testova zatim su kombinovani sa informacijama o genetskom kodu različitih vrsta, kako bi se otkrio genetski uzrok evolucije u ponašanju. Otkriveno je da su više mentalne funkcije kod ljudi i kod miševa pod kontrolom istih gena. Ukoliko su ti geni mutirani ili oštećeni, smanjene su i navedene mentalne sposobnosti.
Dokazano je i da je više od stotinu mentalnih oboljenja koja se pojavljuju kod dece i odraslih prouzrokovano mutacijama gena. Ovo otkriće će pomoći u dijagnostikovanju i lečenju tih bolesti. “Ovaj revolucionarni rad uticaće na način na koji shvatamo pojavu psihijatrijskih poremećaja i ponudiće nove mogućnosti na razvoj novih načina lečenja”, objasnio je Džon Vilijams, predstavnih Wellcome Trusta, jednog od fondova koji su finansirali istraživanje. Osim njih, studiju su podržali i Medicinski istraživački savet i Evropska Unija.
| eZin.rs