Makedonska radio-televizija je najmanje gledana televizija u 2017. godini, pokazuje analiza koju je uradila Agenija za audiovizuelne medijske usluge.

Ali to nije iznenađenje znajući stanje u kojem se MRTV nalazila prošlih godina. MRT tone u dugove, a i učestvovanje na Eurosongu je bilo dovedeno u pitanje.

Radiodifuzna taksa je ukinuta ovog oktobra, pa u budućnosti televizija će se finansirati isključivo iz budžeta i reklama.

Na loše stanje u kojem se nalazi javni servis građani su reagovali još za vrijeme prošle vlasti. Građanska organizacija “Ajde!” u februaru 2015. godine održala je protestni performans ispred zgrade MRTV. Aktivisti su još tada su poručili da MRTV treba da bude servis građana, a ne vladin megafon.

Skromna programska ponuda

MRTV ima tri programska kanala, od kojih je drugi emitovan na jezicima manjina u Makedoniji, a treći je skupštinski kanal koji emituje prenose iz Skupštine.

Prije nekoliko dana bio je predložen i novi, četvrti kanal, koji bi obavještavao na jezicima malih etničkih zajednica u Makedoniji, a to su romska, srpska, vlaška, turska i bošnjačka zajednica. Ovo znači da drugi kanal, koji u ovom momentu emituje program za sve manjine, u budućnosti će biti namijenjen za najveću manjinu u Makedoniji, a to je albanska.

- MRTV ima trostepeni model upravljanje, koji na papiru garantira institucionalnu autonomnost u odlučivanju. Dubinska analiza programske sadržine ukazala je da MRTV, ne samo što ne ispunjava u cjelosti svoju funkciju Javnog radiodifuznog servisa građana, već u nekim situacijama u potpunosti se postavlja u ulogu direktnog aktera i instrumenta vladine propagande – piše u Analizi rada MRTV, objavljenoj 2013. godine.

- Prisustvo medijskog sadržaja iz sopstvene ili domaće produkcije je veoma mali, a sadržaji koji se emituju su uglavnom studijski programi slabog produkcijskog kvaliteta, koji djeluju produkcijski anahrono, monotono i neatraktivno. Zabilježen je manjak domaćih obrazovnih programa, naročito u dijelu namijenjenom za publiku školskog uzrasta. Domaći dokumentarni program je zastupljen u malom obimu, ideološki obojen I historijski usmjeren. Ovakav pristup treba da se promijeni i proširi na različite oblasti. Domaća produkcija treba da se obogati kvalitetnim igranim programima – piše u istoj analizi.

Potrebne reforme

Biljana Bejkova iz NVO Infocentar, bivša novinarka u MRTV i građanska aktivistkinja kaže da Makedonska radio-televizija treba da bude reformirana od temelja.

- Ona skoro nikad nije bila pravi javni servis građana, a u zadnjim godinama postala je samo propagandni megafon režima VMRO DPMNE I DUI. (skraćenice stranaka. - op. prev.)

Zato, moje preporuke idu u smjeru dubinskog, “do kosti”, unutrašnjeg skeniranja stanja, tek onda planiranje sljedećeg koraka. Potrebna je seriozna javna rasprava koja bi uključila sve ključne faktore i eksperte, za to kakav i koliko javan servis nam je potreban i kako se to može postići.

Isto tako, potrebno je profesionalno kadroviranje sa ljudima koji imaju integritet i koji znaju šta znači javni servis i savremeni radiodifuzni servis građana. A za tehničko-tehnološko opremljivanje i da ne govorim.

I finansiranje je je veoma bitno za nezavisnost javnog servisa. Stavljanje na budžetske jasle po meni, moglo bi da bude samo privremeno, a ne trajno rješenje. U međuvremenu, to mora da bude jako precizno i jasno zakonski definisano da ne bi ostavilo bilo kakvog prostora za uticaj vlade i državnih institucija.

Sa druge strane, reforma MRTV traži političku volju, posvećenost, znanje i vrijeme. Sve drugo je samo improvizacija – kaže Biljana Bejkova.

Novoimenovani direktor MIA (Makedonska Informativna Agencija), novinar, Dragan Antonovski bio je jedan od onih koji su još za vrijeme prošle vlasti ukazivao da javni servis treba da pretrpi promjene.

- Za MRTV nije ključan problem zakon, ključan problem je nedostatak kadra, izgubljeno povjerenje, ukradeni novac i odnešena oprema i arhiva. Čak i procenat iz budžeta mogao bi da bude veći, zakon da se sutra donese, problem ostaje. Ko gleda i sluša MRTV!? Gledanost I vraćanje povjerenja biće jako dug proces, a u međuvremenu potrebni su, ne jedan ili dva direktora, već prije svega profesionalci, i opet, ne jedan ili dva, već cijeli tim ljudi: Od portira, vozača, snimatelja, montažera, tonca, reportera i urednika, pa onda na kraju i direktora. Trebale bi da se promijene navike u MRTV kako se radi i šta znači javni servis, ta stara praksa biće veća blokada za reforme nego sami zakon. Ako se tako krene moglo bi da se požuri s vraćanjem ukradene MRTV, a možda i ekspresno rješenje bi bilo kad bi svaki uposlenik ponovo konkurisao za svoje radno mjesto. Siguran sam da problem nije samo u zakonu, zakon postoji, implementacije nema I, još važnije, nema motivacije za profesionalnost ni izvana, ni iznutra. Mora da se krene sa realnim konceptom, prije svega u interesu javnosti, vraćanje povjerenja u program, povećanje gledanosti, vraćanje novinara u MRTV, pa onda mislim da ni pretplata ni procenti neće biti najvažniji i nikome neće smetati – kaže Dragan Antonovski.

Prva makedonska televizija

Makedonski radio je osnovan 28. decembra 1944. godine i zato se ovaj datum smatra oficijalnim početkom funkcionisanja MRTV. Makedonska televizija, kao integralni segment MRT je osnovana 14. decembra 1964. godine. Do 1993. za osnivača Makedonske radio-televizije je navedena Skupština Republike Makedonije.

Na samom početku MRT je funkcionisala u okviru Jugoslovenske radio-televizije, a nakon osamostaljenja Makedonije, i televizija je počela da funkcionira samostalno. U 1993. godini MRTV je postala aktivni član EBU.

BalkanPres, Iskra Manojloska